Sincerely from Milan
Nema tog mesta u Milanu, koje je previše udaljeno od centra grada, a da super-povezani metro, neće vas brzinom svetlosti, odvesti od tačke A do tačke B. Ahh, kako mi nedostaje...toliko lepih uspomena vežem za isti. Iako bi to kod nas bilo ispod časti, u tom podzemnom svetu ne postoji Gucci i Opposite shoes, postoji samo par cipela koji ravnopravno sa drugima, čeka svoje prevozno sredstvo, koje će ih najbrže odvesti do odredišta.
Nije da je metro jedino što me je fasciniralo. Opuštenost, ležernost, stil njegovih stanovnika, upravo je ono što ovaj grad čini takvim, da poželiš ponovo da se vratiš. Taj osećaj dok sediš u bašti nekog restorana, uz zvuke uličnih svirača, čašu vina, margaritu ili pastu, oprašta čak i onih 2-6€ koje moraš da platiš za mesto u istom. Ti ljudi u tom istom restoranu, došli su zaista da se opuste, razmene reči i zahvale životu na divnom društvu, hrani, piću i atmosferi, a i sama sam bila zahvalna na tome.
Comments
Post a Comment