Sincerely_Ms.Z

Naša Srbija prepuna je svetinja, koje su zajedno sa njom, prošle kroz mnoge nedaće, ratove, teške situacije, ali opet zajedno su se izdigli i čvrsto stoje  na svome tlu, čuvajući tradiciju, veru i svetost svoga naroda. O tome, koje od njih su najveće, koje imaju posebne čudotvorne moći, ne bih govorila, jer nisam kompetentna, ali koje su po meni najlepše, to već mogu da pišem. Nekome su možda upravo neke od njih donele mir i potrebnu pomoć, neko je to pronašao možda u lokalnoj crkvi, neko je pak u onima za koje drugi tvrde da su čudotvorne, ne znam, jer svako je pojedinac za sebe. Zato hajde da pogledamo, koje su to najlepše svetinje naše zemlje. Crkva Ružica i Kapela Svete Petke  - biser Kalemegdana. Nalazi se u severnoistočnom predgrađu Beogradske tvrđave, ispod Zindan-kapije. Kada je ova crkva napravljena, ne zna se sa sigurnošću, ali ona je najstarija beogradska crkva. Po narodnom verovanju, na prostoru beogradske tvrđave, sestre Ružica, Marica i Cveta, podigle su po jednu crkvu. P

Na nekih 1000km od Beograda, nalazi se jedno od najlepših ostrva Jonskog mora - Lefkada. Bilo da ste na zapadu ili na istoku, svejedno je, ono na svim svojim tačkama ima po neku plažu vrednu divljena.  I svako ko je nogom kročio na njegovu teritoriju, pa tako i ja, ostaje zaljubljen u lepotu ovog ostrva.  Ako vas put nanese tamo, evo pet plaža koje nikako ne smete da zaobiđete. Na samom početku, ne mogu, a da ne posvetim pažnju najlepšoj od svih, u pitanju je Porto Katsiki.  Razne slike koje ste imali priliku da vidite po internetu, pokazuju vam neku plažu nestvarno plave boje, to što vidite na internetu, verovatno pomislite da je photoshop. Ali ne, nikakvi filteri nisu potrebni, jer priroda sama je odradila dobar edit i ta plaža zaista jeste takva. Kada dođete do nje, na samom početku na vrhu, nalazi se parking. Stepenicama, spuštate se dole. Ne brinite, nema ih puno. Kada stignete dole, na nekih par metara, nalazi se mali deo stene koji je izbačen ka moru. Kada ga zaobiđete, dolazite

Kada sam već krenula po Srbiji, hajde da vidimo koja su to mesta, što bi se reklo "instagram friendly", odnosno koje bi lokacije, za ljubitelje fotografije, bile vredne posete. 1. Naravno, na prvom mestu, koja bi druga mogla i biti, nego Uvac sa svim svojim lepotama. Najlepše fotografije, definitivno nastaju na vidikovcu Molitva. Takođe, tokom krstarenja, ukoliko imate sreće da sedite blizu pramca, dobra slika je više nego zagarantovana. 2. Na veliko iznenadjenje, bez teksta me je ostavila Prolom banja. Preko puta hotela Radan, na vidikovcu, nalazi se crkva Preobraženja Gospodnjeg i do nje se dolazi preko lučnog mosta dužine 56m. Pre nego što se uputite da pređete most, ima odlično mesto sa malom klupicom, koje gleda na vidikovac i odatle zaista nastaje pravo slikarsko umeće. 3. Na jugu Srbije smeštena je još jedna lokacija koja će Vaš instagram feed učiniti spektakularnim. Reč je o Đavoljoj varoši. Jedini kandidat Srbije za sedam svetskih čuda, upravo je bio ovaj prirodni fe

Ukoliko se uputite na zapad Srbije, ove lokacije definitivno su za posetiti, i sama sam se prijatno iznenadila. Ako želite dobre fotografije, ova mesta upravo nude mogućnost da napravite iste i obogatite svoj instagram profil. Jer budimo iskreni, većina i putuje da bi napravili dobre fotke. Prvo mesto koje mi je totalno promenilo mišljenje, jeste Valjevo, a pogotovo njegov stari deo grada Tešnjar, koji je, smatra se, dobio ime po tome što je stešnjen između obale reke i padine brega.  Na svega 6m širine, proteže se kaldrma, ulica puna malih dućana i zanatskih radnji, koja me je navela da pomislim da sam na Baščaršiji. Arhitektura je sačuvala oblik još iz vremena iz kog je nastala, a kuće su građene u bondručnoj konstrukciji i takođe su sačuvale prvobitni oblik.  Mesto gde se ukršta prirodna i duhovna lepota, kako neki kažu, jeste upravo manastir Kaona. Na svega 90km od Beograda, na magistralnom putu Šabac-Valjevo, nedaleko od sela Draginje, nalazi se ova lepota Srbije zaštićena od pogl

Nije to bila bilo kakva nedelja...to je jedna od onih što se pamti ceo život...jedna od onih koje se sećaš kad kosa osedi i kada naviru sve lepe uspomene tvoga života. E to je ta nedelja. Jezero Komo, o njemu sam maštala, čitala i želela jednog dana da budem tamo. I bila sam.  Iako me je sam put od Milana do grada Komo oduševio, kada smo stigli, taj isti osećaj nije se baš zadržao. Pomislila sam, ovo baš i nije kao što sam zamišljala.  A onda, par minuta posle, našli smo se u centru grada. Srce je polako ubrzavalo otkucaje od uzbuđenja, jer se pred nama stvorio prelep prizor. Da, upravo taj prizor što sam gledala na slikama, upravo taj prizor koji sam želela da iskusim.  Nedelja, jutro. Muzika i crkvena zvona, mir, ljubav i uživanje širili su se po celom gradu. Ti ljudi, šetali bi u paru, pili kafu u baštama. Te ljude pozivala bi crkvena zvona i ti isti ljudi vraćali bi se posle toga svojim domovima na ručak. Uske ulice, stare fasade, osećaj u vazduhu koliko u tim ulicama i