Neka dete bude samo dete!

Skoro sam na tavanu pronašla svoje igračke: par pištolja, aviončiće, automobile, domine i još po nešto. Lutke su bile spakovana u svoje kutije, baš kao što su i uvek bile, nikada raspakovane, visile na zidu. I da, znam, verovatno sam trebala da se igram sa njima, jer sam žensko, ali moj vanzemaljski pištolj i nunčake, ipak su mi bile draže. Igranje rata, američkih gladijatora i električara bilo je ono što me je radovalo. I ne, moji mi nisu nametali da se igram upravo sa tim lutkama, nego su mi deda i tata još i napravili drvene puške, luk i strelu i čuvene nunčake. A mama, pustila me je da odem na slikanje u zabavištu u onome što sam sama izabrala, duks na transformerse, teksas košulja i to sve sa skraćenim šiškama kakve sam ja zamislila da treba da budu.

A zašto sad ja sve ovo pišem? Možda zato što vidim na instagramu sve više i više raznih videa, slika dece, koje ti mali ljudi, garantujem, nisu dozvolili da se kači. Ta nametnuta garderoba, koja više priliči uzrastu od osamnaest godina, te poze,  a da ne pričam o videu u kojem je majka ubacila dete u šerpu sa špagetama. Zašto, zarad lajkova, to je kao smešno? 

Sve više vidimo kako se neki neostvareni snovi tih majki, leče na detetu. A zašto ih jednostavno ne puste da njihovo dete, bude dete. Da ono bude šta god ono želi, a ne insta model i da se od njega pravi brend. Ako nešto niste ostvarili u životu, učite, radite na tome, na sebi, a ono neka se igra sa svojim igračkama. Kasnije kada se sve te slike zloupotrebe, svi su drugi krivi, ali ne i ko ih je zakačio. Pustite ih da imaju detinjstvo, pustite ih da izrastu u prave ljude, pustite da vaše dete bude samo dete.