Louis Vuitton: Od beskućnika do tvorca modne imperije!

 Luj Viton je jedan od vodećih brendova u svetu i bilo da je verna kopija ili papreno skupi original, ljudi širom sveta žele u svom ormaru da imaju čuveni LV znak. Dok mnoge devojke žele da imaju Multi Pochette torbicu samo zato što je modni trend i to je sve što znaju o brendu, ipak njegovu istoriju i vrednost svakog komada, znaju oni pravi ljubitelji mode. Nekako mislim da samo Francuzi i Italijani umeju zaista da iznesu ovaj brend, jer se prema njemu odnose sa poštovanjem i ljubavi, a ne samo kao modnom trendu. Svi oni čuveni koferi, torbe svaki za sebe pravo je remek delo.

Louis Vuitton je rođen 4.avgusta 1821.godine u mestu Anchay u Francuskoj. Njegov otac se bavio poljoprivredom, a majka je izrađivala šešire. Nažalost, već sa deset godina ostao je bez majke, a veoma brzo se njegov otac oženio sa ženom koja nije volela Louisa. Sa trinaest godina ostao je i bez oca i već od 1835.godine, našao se na ulicama da se bori za život, jer nije mogao živeti sam sa maćehom u kući.

Dok je živeo na ulici, počeo je da radi sa zanatlijama i da zaradi tek toliko novca za hranu. Osim malo novca, stekao je i veštine kako se radi sa metalom, tkaninom, drvetom i kamenom. 1837.godine odlazi u Pariz i počinje da radi za proizvođača prtljaga Monsieur Marachel, gde je veoma brzo postao omiljen među klijentima, a na kraju je postao i lični proizvođač za suprugu cara Napoleona III, te mu je ovaj posao otvorio vrata za svoju prvu radionicu nakon što se oženio.

Prvo što je predstavio bile su platnene kutije sa ravnim poklopcem i bravom za sprečavanje krađe, a veoma brzo je postala obavezan detalj kod većine ljudi. 1867.godine dolazi na ideju da proizvodnju obogati ženskim torbicama, čija potražnja je masovno rasla iz dana u dan. Ali kako to biva, taman kad počne da se razvija posao, nešto se desi, a u to vreme izbio je Francusko-Pruski rat i Viton je bio prinuđen da zatvori radnju i sa ostalima se preseli u sklonište. Kada se rat završio i Viton vratio do svoje radnje, video je da je ona uništena i da su materijali pokradeni. Ali to ga nije obeshrabrilo, nego je iskoristio svoju poslednju ušteđevinu da obnovi proizvodnju.

Do 1872.godine posao je stao ponovo na noge i on je uveo prugasti deo na svojim modelima. Ljudima se svideo novi dizajn prtljaga, jer su mogli da se istaknu još više. 1885.godine otvorio je  radnju u tada najbogatijem gradu, u Londonu i to u centru. Njegovi klijenti su tada postali kraljevska porodica i američki milioneri.

Preminuo je u sedamdeset drugoj godini života, a njegov posao je preuzeo njegov sin Georges Vuitton. On je posao proširio u Njujork. George je 1896.godine dizajnirao monogram, cvetni uzorak sa slovima L i V u čast sećanja na njegovog oca. Nakon njegove smrti, posao je preuze njegov sin Gaston, pa je kasnije i on preneo posao na svoje sinove, a oni su želeli da posao preuzme njihov zet Henri Racamier, koji je upseo da otvori Louis Vuitton prodavnice širom sveta.

Ova priča je još jedna koja nas podseća da ne treba da odustajemo od svojih snova. Možda će doći periodi poteškoća kao i kod Vuittona, ali posle kiše uvek dođe duga. Najbitnije je da se okružite sa ljudima koji će biti uz vas i kada je teško i bodriti vas da krenete dalje u vašoj misiji i da čvrsto verujete da ćete uspeti da ih ostvarite. Danas se luksuzni brend procenjuje na 30 milijardi dolara, a sve je počelo od dečaka sa ulice koji je imao želju i snove...