Sincerely_Ms.Z

Ali..ali, ja ne jedem puno i uglavnom to je povrće i voće i još par zdravih stvari. Šta sam pojela za doručak samo ovsene, ručak sam preskočila i malo nešto za večeru...Stvarno? Samo si to zaista pojela? A šta je sa onom čokoladicom koju si žvaknula jer ti je bilo dosadno, šta je sa onim smokijem koji je nestao negde oko 15h, malo pred polazak kući? A ona kugla sladoleda,mmm da, da sad se sećam.  Vrlo često ne vidimo sebe ili prosto zažmurimo na jedno oko kad prođemo pored ogledala, a i tu su uvek stare dobre helanke koje naprosto prijanjaju koliko god da ideš u širinu, sve do momenta dok neko kome je stalo do vas, ne ukaže na alarmantnu situaciju. O-o, to im nije trebalo, pa kako se usuđuju. Pa jel oni znaju da se vi pravilno hranite i da to nije ništa drugo nego posledica hormona. Ah, stari dobri hormoni na koje uvek treba svaliti krivicu. Oni su krivi za sve. Kako mogu biti tako grubi prema vama? Ali, sve što treba jeste da budete iskreni prema sebi i da se prisetite svih tih loših

Kako živeti nakon što se zatvori Zara? Ima li ovaj svet budućnost? Kako ne videti svu tu uniformisanost i sve te kese na slikama, tokom shopping-a u evropskim gradovima? Postoji li još neki butik, još neko mesto sa garderobom gde se može kupiti nešto za obući? Šta ljudima odgovoriti na pitanje: Gde si to kupio, a da ne kažeš kratko i jasno - To je iz Zare? A sa aplikacijom za online kupovinu, šta sa njom uraditi, ostaviti u telefonu ili ipak deinstalirati? Toliko pitanja pokrene samo jedna odluka o zatvaranju. Da, dobro ste čuli, modni brend "ZARA" rešio je da zatvori 1.200 objekata širom sveta. Osnovana još davne 1975.godine u gradu La Coruna u Španiji, sa konceptom Usa & Getta , odnosno "iskoristi i baci", zatvara svoja vrata kupcima širom sveta. Ali ne brinite, Srbija nije na tom spisku. Za Srbe je ipak to svetinja, a svetinja se ne dira. Kod nas promet ipak ne opada, a verujem da i neće nikada. Tako, što se ovog dela tiče, tu ste bezbedni. Zato kartice u ruk

Ponekad, svi mi ovaj život koji nam je dat, shvatamo olako. I veoma često zaboravimo na taj sat koji nosimo u sebi i za koji nikada ne znamo na koliko minuta je za svakoga od nas podešen. Koliko vremena imamo da provedemo na ovaj planeti i uživamo sa našim najdražima.  Obaveze, poslovi, ne dozvoljavaju nam da zastanemo i pogledamo oko sebe. A kada to učinimo, onda spoznamo da tata je preko noći osedeo, a mama naprosto prošarala lice borama. Preko noći? I ne vidimo da su godine proletele, jer, Bože moj, imamo te neke materijalne stvari da vijamo. Imamo možda i vremena da padnemo u depresiju, zatvorimo se danima u sobu i nikoga ne vidimo. A dani prolaze pored nas, sunčani, vedri, ali ipak četiri zida su draža. A ljutnja? Koliko dugo dozvolite da ljutnja, bes, neki ponos, odvoje vas od dragih ljudi. Zašto ste toliko ubeđeni da će još mesec, deset, ma i jedan dan, ti ljudi biti ovde, pa da opušteno sebi pružate taj luksuz da provodite vreme bez njih? A ti, da li znaš na koliko je podešen t

I tada, dođe najbitniji trenutak dana, onda kada Sunce prošara nebo vatrenim bojama i svoje nebo ustupi zvezdama i Mesecu. I baš taj trenutak , taj kraj dana, veoma je važan za svakog čoveka, jer reflektuje šta si danas postigao. Da li si nekome izmamio osmeh na lice? Da li si nesvesno nekoga povredio? Da li si uradio bar nešto za sebe od onoga sto voliš? Da li si vodio računa sta jedeš ili si ipak i danas bio samo kanta u koju si trpao razno smeće? Da li si...ma brdo je pitanja koje sebi moraš postaviti. No, bitno je da si svestan da nisi uzalud potrošio svoj dan, svoje vreme na ovoj Zemlji i da si baš u tom danu učinio nešto dobro za sebe i za druge.  * * * Svaki zalazak Sunca, svaki kraj dana je momenat kada preispitujemo šta nam se izdešavalo i pohvatamo lekcije koje smo naučili da prenesemo u novo sutra. Svaki kraj dana sa sobom nosi mir u duši, ljubav i zahvalnost na svemu, nosi veru da ćeš sutra imati još jednu šansu za neki novi dan da proživiš na ovoj planeti i nosi nadu u

Gledajući sve te slike koje instagram nudi, naravno da sam i sama poželela da imam istu - Terrazza Duomo 21 . U starom prolazu , gde niko ne bi ni pomislio da ima ičega drugog osim nekih glodara i prosjaka, nalazio se lift. Sumnjičavo smo došli i pritisnuli dugme za gore. Vrata su se otvorila i stigli smo u čuveni caffe. Prizor je, malo je reći, bio poražavajuć. Tri malecka stola tik uz staklenu ogradu i par barskih stolova na sredini terase. Uštogljeno osoblje koje je podsećalo na robote, dočekalo nas je na ulazu. Kokteli u po bela dana, jedino su što je ovaj bar nudio i da, par skupih alkoholnih pića. Naravno, nemojte ni pomišljati da ćete sedeti zarad dobre slike za stolovima kod ograde. Elem, ovo mesto definitivno nije vredno da se drmne neka žestina i pukne petina srpske plate, zarad par fotografija. Ja sam svoju fotku dobila, ali bilo kakvo uživanje, osim dobre fotke, ovaj caffe ne nudi. * * * Duomo di Milano sledeća stanica. Ako planirate da se popnete gore samo da bi imali do