Places in Milan - yay or nay worth to visit

Gledajući sve te slike koje instagram nudi, naravno da sam i sama poželela da imam istu - Terrazza Duomo 21. U starom prolazu , gde niko ne bi ni pomislio da ima ičega drugog osim nekih glodara i prosjaka, nalazio se lift. Sumnjičavo smo došli i pritisnuli dugme za gore. Vrata su se otvorila i stigli smo u čuveni caffe. Prizor je, malo je reći, bio poražavajuć. Tri malecka stola tik uz staklenu ogradu i par barskih stolova na sredini terase. Uštogljeno osoblje koje je podsećalo na robote, dočekalo nas je na ulazu. Kokteli u po bela dana, jedino su što je ovaj bar nudio i da, par skupih alkoholnih pića. Naravno, nemojte ni pomišljati da ćete sedeti zarad dobre slike za stolovima kod ograde. Elem, ovo mesto definitivno nije vredno da se drmne neka žestina i pukne petina srpske plate, zarad par fotografija. Ja sam svoju fotku dobila, ali bilo kakvo uživanje, osim dobre fotke, ovaj caffe ne nudi.

* * *

Duomo di Milano sledeća stanica. Ako planirate da se popnete gore samo da bi imali dobru fotku, onda samo napred. Ali pazite, ni u kom slučaju ne smete da sednete na ograde na vrhu, jer iako ste debelo platitli svoju kartu da se popnete gore, istog trena će vas izbaciti uz viku i galamu, bez upozorenja ili opomene da to više ne činite. Ako pak mislite da će vas gore sačekati, ne znam ni ja kakav prizor, pogled na Milano koji oduzima dah....well, NAY. No, ajde u stvari da krenem od samog početka - kupovina karte. Za taj proces, zaista morate da imate konjske živce. Karta se kupuje u nekoj prostoriji prekoputa katedrale i dobiješ svoj broj i onda čekaš i čekaš da stotine turista kupe pre tebe. I tako čekaš, ali kupićeš na kraju i platićeš 14€ da odeš gore lepo peške, stepenicama na kojima ne nazire kraj. Ali ima i skuplja varijanta liftom. A kada stigneš gore, nikakvo WOOW neće te sačekati. Ali par dobrih mesta za dobre fotke, to je zagarantovano. Zato yay ako su samo fotke bitne, nay ako očekujete to famozno woow.

* * *

Šetnja od centra do dela Navigli...veliko yay. Prvo, sama šetnja, otkriva prostrane ulice Milana, koje, za divno čudo ne obiluju sa automobilima. Njihovo stanovništvo prvenstveno je bazirano na metro i po gradu jedva da koja kola prođu. Tako da, imaćete ulice samo za sebe. A sam deo Navigli, stvara osećaj da ste iz modernog centra Milana, otišli u neko tipično italijansko ribarsko selo, a malo ima šmek i na Veneciju. Obavezno posetiti i to, kao što sam rekla, peške od centra, kako bi u potpunosti uživali u ovom gradu. Gradu u koji se definitivno vredi vraćati više puta.

Do neke druge priče, nekog drugog grada...pozdrav!