Da li su francuski kroasani zaista iz Francuske?
Bilo da ga jedete uz kafu ili čaj, uz malo džema ili meda, to sveže lisnato pecivo nema ko na ovom svetu ne voli. Kada god čujemo reč kroasan, zamišljamo neku od pekara Pariza, kako ulazimo i kupujemo taj polumesec i uživamo u njegovom ukusu. A opet sa druge strane, na pitanje šta je sve tipično za Francusku, velika većina će navesti i kroasan. A da li on zaista potiče iz te zemlje?
Prava zemlja rođenja ovog ukusnog peciva, zapravo je Austrija. Kao što je šnicla bečka, e tako je i ovaj polumesec bečki, a ne francuski. Kao i za većinu stvari na ovoj planeti, tako se i za kroasan vezuju razne legende.
Kipferl, austrijski jutarnji slatkiš u obliku polumeseca sa orasima ili raznim vrstama punjenja, smatra se da je predak kroasana. Ovaj slatkiš datira još iz 13.veka i tada je pripadao kategoriji "slatko", a tek 16.veka, ova poslastica je postala jutarnje pecivo. Beč i Budim su stvorili još dve priče o njegovom poreklu. Po jednoj, stvoren je u Budimu da proslavi poraz snaga Umajada, u obliku koji predstavlja islamski mesec. Druga priča o poreklu, dolazi iz Beča, gde je ovo pecivo stvoreno u znak poraza Osmanlija od strane hrišćanskih snaga 1683.godine. Stvoren je kao referenca na osmanske zastave, a u čast pekarima koji su sprečili Turke, dajući uzbunu hrišćanskim vlastima.
Ipak, najromantičnija i koja se uglavnom navodi kao nastanak kroasana, jeste ona iz 18.veka koja se pripisuje Mariji Antoaneti. Bilo je poznato da ne jede na kraljevskim večerama, već da se iskrade, jede slatkiše i pije kafu samo iz svoje zemlje Austrije. Kako je imala veliku ljubav prema Kipferlu, navodi se da je uvela modu ovog peciva u visoko društvo Francuske i tom prilikom prekršten je u kroasan.
Prvi provereni dokaz o kroasanu, vezuje se za Augusta Zanga, vlasnika otmene poslastičarnice 19.veka. Poslastice su rađene po recepturi iz njegovog rodnog Beča, a posebno Kipferl. Zbog oblika polumeseca, ljudi su ga počeli nazivati kratko i jasno - kroasan.
A kako je ovu poslasticu najpravilnije konzumirati, saznaćete u nekim od narednih postova...
Comments
Post a Comment