Skrivene svetinje Srbije

 U jednom od prethodnih postova, videli smo neke od najlepših svetinja Srbije. Pošto ih ima u velikom broju širom naše zemlje, red je da spomenemo i još neke od njih.

Manastir Pustinja - u kanjonu reke Jablanice nalazi se manastirski hram posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice. Tačnije uzdigao se na dvadesetak kilometara od Valjeva u selu Poćuta, na samom ulazu u Pustinjsku klisuru. Skriven u maloj udolini, ovaj manastir čuvaju strma brda, što je omogućilo da ga zaštiti i od najezde turaka, te su unutrašnjost i freske veoma očuvane. Kako legenda kaže, ovaj manastir, zajedno sa Gračanicom i crkvom Jovanje, gradila su tri brata. Nakon završetka gradnje, braća su počela da pokazuju šta su napravili. Kada je sa svojom zadužbinom Pustinjom, istupio najmlađi, braća su bila zadivljena lepotom i rekoše mlađem: "Zašto i nama ne kaže da sazidamo ovakvu crkvu? Dao Bog da ti pusta ostane!"

* * *

Manastir Lešje - kako istorija kaže, manastir kod Paraćina bio je veoma važan duhovni centar u drugoj polovini XIV i prvoj polovini XV veka. Legenda kaže da su 1923.godine, meštanin Živan Marković i njegovi pomoćnici otkopali temelje Bogorodičine crkve, jer se njemu u snu ukazala Presveta Bogorodica i rekla gde se nalaze temelji crkve. Podigao je malu crkvu od kamena i prekrio limom. Kasnijih godina, crkvica koju je izgradio je uklonjena i izgrađena današnja srkva Pokora Presvete Bogorodice. Ono što krije u sebi, jesu čestice sa Časnog Krsta Gospodnjeg, deo moštiju od 40 Svetih mučenika. U neposrednoj blizini nalaze se i dva izvora lekovite vode. Manastir predstavlja spoj nekoliko različitih stilova: od moravskog, preko vizantijskog, pa sve do grčke arhitekture. Kada je na čelo došao Otac Jovan, uveo je veoma stroga pravila ponašanja po najstarijem Jerusalimskom tipiku, a to podrazumeva da postoji strogi kodeks oblačenja i ponašanja u manastiru. Kako je Otac bio opčinjen Rusijom, lokacija i izgled manastira podsećaju na ruske bajke.

* * *

Manastir Gornjak - smešten u jednim od najlepših delova naše Srbije, u Gornjačkoj klisuri ili Kapiji Homolja, kako je još nazivaju, na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. Priroda koja ga okružuje je nestvarna i vredan je svake posete. Kako se navodi, svake godine na Đurđevdan , iz pukotine u steni manastira, počinje da kaplje voda i da se sliva do jedne male uvale. iz uvale, ljudi je kašikama skupljaju , jer se veruje da leči očne tegobe. U Gornjačkoj klisuri postoji retka prirodna pojava, odnosno na jednom delu rečnog toka, Mlava se uopšte ne čuje i to mesto nazivaju Voda koja ćuti. Kako legenda kaže, uoči Kosovskog boja, knez Lazar je sreo u šumi isposnika, svetog Grigorija i želeo je da razgovara sa njim, ali on nije hteo da pređe na drugu stranu Mlave, te su se dovikivali. Kada je svetitelj shvatio da je reč o pobožnom čoveku, uz pomoć molitve utišao je na tom mestu huk reke i mirno porazgovara sa njim. Knez Lazar je želeo da ispuni želju svetitelju, da se na tom mestu podigne bogomolja u slavu Vavedenja Presvete Bogorodice.

Manastir Lešje

Manastir Pustinja

Manastir Gornjak