Ukusi Srbije

U potrazi za idealnim odmorom u Srbiji, pored prirode, često pomislimo i na specijalitete koje taj predeo nudi. A kako i ne bi, kada je Srbija poznata po kulinarstvu. Pre nego što posetite neke od lokacija, zavirimo malo u kuhinju toga podneblja, da vidimo šta za naš stomak ima u tim krajevima.

Ako ste krenuli putem Zlatibora, prvo što bi svakome palo na pamet, jeste komplet lepinja. Kombinacija zlatiborskog kajmaka, jaja i pretopa, neprevaziđen je specijalitet ovog kraja, a kako to već biva, svako skriva svoju recepturu, ali tajna leži u kajmaku. Da bi ukus bio potpuniji, kombinuje se uz kiselo mleko.

Sledeće po čemu je Zlatibor poznat, jeste svakako sir, kajmak i pršuta. Tradicionalne tehnike koje se prenose sa kolena na koleno, čuvaju autentičnost ovih proizvoda. Celokupan proces pravljenja tih čuvenih mlečnih proizvoda, odvija se u mlakarima, a to su male drvene kućice u kojima se obavlja sirenje i kajmačenje. Sa svega desetak kvadrata, u ovim kućicama šerpe sa mlekom stoje na podu, dok se sir i kajmak čuvaju u drvenim posudama na policama. A za dobru pršutu, najbolje je uputiti se ka Mačkatu, svega desetak km od centra Zlatibora. Da je kvalitet proizvoda upravo ovde najbolji, govori i činjenica da se u ovom selu, svake godine održava Pršutijada. Ako pak ne skoknete tamo, čuvena zlatiborska pijaca je prava meka za ove proizvode, a pored njih, pažnju privlače i razne vrste meda, džemovi i čajevi.

* * *

Kopaonik svojim posetiocima, pored pršute tipične za planiski kraj, takođe nudi i druge specijalitete, od kojih je proja možda i na prvom mestu. Teško da se bilo koje predjelo u ovom predelu, može zamisliti bez ove kukuruzne đakonije. Poslužene uz kajmak, pršutu, ajvar, nekada u potpunosti mogu da zamene i glavno jelo. Od konkretnih jela, ono što je tipično za ovaj kraj, jesu šardeni i rebarca na kajmaku. Zasigurno znam, da šarden ne bih probala, jer je to jagnjeći specijalitet. Za njegovu pripremu, koristi se džigerica, srce i maramica i sve se to zalije uljem i začinima. Pa ko voli nek' izvoli. Pored ovoga, ono po čemu je poznata ova planina, jeste najprirodnije voće: kupine, maline, borovnice i drenjine, koje poseduju lekovita svojstva.

* * *

Kažu da je med sa Homolja poseban, kao i same pčele, koje nikada ne napuštaju ovaj kraj, nego vredno rade i sakupljaju nektar, isključivo sa ovih livada. Ono što ovaj med čini specifičnim, jeste da se njegovo ceđenje na hladno, odnosno vrcanje, obavlja samo jednom godišnje.

Pored meda, Homolje su poznate po mlečnim proizvodima, a pogotovo je čuven homoljski jogurt.  Svakako jedan od specijaliteta, jeste vlaški žuti kačamak sa sušenom slaninom i vrganjima. Slatko od zovinih bobica i pekmez od šljive čitlovke, pravi su izbor za ljubitelje slatkih ukusa.

Bilo kako bilo, na koju god stranu da se odlučite da krenete, sir, kajmak i pršuta čeka će na vas. Ali jedno je sigurno, svaka planina krije svoju tajnu i svoj recept i spremno čeka sve putnike da probaju ukuse toga kraja.

A vi, za čiji ste se sir i kajmak opredelili?