L💗VEmbar #2: Da li je crna mačka zaista baksuz? I ko nas je uverio da se ne smejemo?

Crna mačka je baksuz, sresti popa je nesreća, nemoj da se smeješ - plakaćeš....aaaa ko nas je naučio svemu ovome? Odakle potiču sva ova sujeverja, koja se prenose sa kolena na koleno?

Do pre par godina, malo koje jutro na putu do posla, srela bih popa. Nervozno bih otišla da radim, sa mislima u glavi šta će se desiti, jer srela sam "nesreću". I svaki taj dan koji bih sebi iskreirala tim mislima, prolazio je u nervozi, problemima i negativnim situacijama. Svaki...sve do jednog dana dok nisam zastala i zapitala sebe: čekaj, ako je pop deo crkvenog, crkva je sveta, kako onda to može biti nesreća valjda je to blagoslov?  Sledećeg dana rešila sam da na to gledam upravo tako - kao na blagoslov. Prvi dan je prošao onako, jer su još uvek tu bili tragovi prethodnog razmišljanja. Nekoliko dana posle, moje uverenje da je to u stvari blagoslov, dovelo je do toga da kad god bih srela popa, ostatak dana bi protekao u nizu pozitivnih događaja.

A crna mačka? Da li je i ona zaista baksuz? Za nju sam imala isto shvatanje, vraćala sam se unazad tri koraka, pu pu pu, sve do jednog dana dok i nju nisam počela da posmatram kroz drugačije naočare. Svaki put kada bih je srela, umesto baksuze, posmatrala bih je kao srećicu, baš zato što je drugačija i drugi je ne vole. I baš tako i bi, ostatak dana srećica bi učinila da bude ispunjen pozitivnom energijom.

Danas, nešto sam se nasmejala na poslu i odmah sam dobila opasku da ne valja se smejati, kako stara izreka kaže. Znam za izreku, ali iako sam rekla da ne valja takvo razmišljanje, ipak je u meni proradio dobar stari usađeni mehanizam kojem su nas naučili. A ko je uverio ljude da ne treba da se smeju? Zar ne kažu mnogi da se para na paru lepi? Pa zašto onda osmeh ne bi bio propraćen osmehom? Zašto ne bismo svi izgradili nova uverenja, kao što je slučaj sa popom i mačkom? Zašto ne bismo bez ograničenja uživali u smejanju, bez da imamo misli da to nije dobro. 

Jedno je sigurno, misao je ta koja kreira uverenje, a uverenje kreira realnost. Nekada davno, nečija misao je iskreirala to uverenje koje se prenosilo godinama, sa kolena na koleno, koja se prenosila po čitavom svetu. Pa hajde da zajedno kreiramo nova uverenja i neki bolji nasmejaniji svet. Hajde da svima osmeh bude glavno oružje protiv ovog negativnog sveta. Hajde, da svima bude misao kada se sledeći put nasmeje: Neka se za osmeh, novi osmeh i radost lepi. Hajde...evo ja već mislim o tome, a ti?