L💗VEmbar #5: Zašto se za slavu sprema slavsko žito i kolač?

Photo: @stil-kurir

 

U poslednje vreme, slave predstavljaju priliku da se pojede, popije, da se ljudi sastanu i malo protračaraju i polako svojim kućama. Nekima je prošle godine "svanulo", te uz izgovor o zabrani okupljanja, vešto su izbegli pozivanje gostiju i obeležavanje sveca zaštitnika. Slava ne bi trebala tako da se posmatra, jer slava je pre svega duhovni događaj i ono što neko davno pravilo nalaže, jeste da se sa radošću dočeka i proslavi taj dan, porodica treba da se pomoli Bogu i svecu kojeg slavi u slavsko jutro, a domaćin treba da upali kandilo i okadi kuću.

Ono što je obavezno da se pripremi za slavu, jeste slavsko žito, slavski kolač, crno vino i sveća. A šta oni zapravo predstavljaju, zašto baš ova četiri simbola moraju da se nađu na trpezi? 

Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer kada se poseje, ono umire i klija, ali iz njega se rađa isto i novi život. Slavsko žito se prinosi u slavu Božiju u čast svetitelja kojeg ta kuća slavi. To se čini za zdravlje i napredak doma, kao i za pokoj duša i svih predaka u tom domu. Običaj je da slavsko žito stoji na većem poslužavniku, a pored njega se stavlja čaša sa vodom i nekoliko kašičica. 

Slavski kolač je simbol za hleb nasušni koji se i spominje u molitvi. Takođe, kolač predstavlja i samog Hrista koji je hleb života. Na kolač se stavlja ukras od presnog testa ISHS NIKA, a to u prevodu znači "Isus Hristos pobeđuje!" Kolač se prelama i preliva vinom koje simbolizuje krv Isusovu. Prvo uzimaju domaćin i ukućani kolač da jedu, a ostatak se postavlja na trpezu.

Slavska sveća predstavlja svetlost Hristovu. Uz molitvu je pali domaćin sa ukućanima i pravilo je da bude od voska, a ne od parafina. Vosak je prirodan, a neopohodno je da sve što se prinosi Bogu, bude upravo takvo. Nakon što upali sveću, domaćin prvi uzima žito i vino, zatim ostali ukućani i na kraju gosti.

Slava je bila i ostala jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja. Iako su se mnogi običaji vremenom promenili, slava je sačuvana kao najveća svetinja našeg naroda. I u najtežim vremenima, naš narod je proslavljao slavu, jer su znali koliki ona značaj ima za Pravoslavlje. Iako je prošla godina protekla sa dozom straha i mnogi je nisu obeležavali zbog neke zabrane okupljanja, dok je naš narod slavio i u danima ropstva, može se reći da je krsna slava sačuvala veru i tradiciju u našem narodu.