🍁 Blogtobar #18: Zašto su igrališta prazna?
" We didn't realise we were making memories, we just knew we were having fun."
A gde su nestala današnja deca? I zašto su igrališta prazna? Gde je maleni dečak koji traži ponosan pogled roditelja kad lopta zadrma mrežu? Gde je malena devojčica koja sa ushićenjem preskače lastiš?
Hvala što sam imala detinjstvo pre ove tehnologije. Hvala što su roditelji imali vremena za mene, a ne samo da mi radost igranja zamene tipkanjem po telefonu, tabletu i kompijuterima. Hvala mama što me nisi oblačila kao za izlazak i slikala da me zakačiš na instagram.
Veoma često gledamo u medijima kako je drugarica prebila drugaricu, kako je drug to isto učinio drugu, dok su ostali navijali i snimali za društvene mreže. Pitam se, koje nezadovoljstvo i frustracije nose iz kuće, te na taj način ispoljavaju to sve? Svaki dan na milion načina deca pitaju: Da li me vidiš? Da li me čuješ? Da li sam ja važan?
Pomozite im da i ona imaju radost i uspomene. Pomozite im da osete ljubav i pažnju i da su oni kao ta mala bića bitna za ovaj svet. Dopustite detetu da bude šta god želi da bude i radujte se sa njim: ako je astronaut, ako je balerina, ako je pilot svemirskog broda, poštujte. Odložite telefone, selfie, hvaljenja na društvenim mrežama i neka vaše dete izraste u pravu osobu. Neka i vaše dete ima mogućnost da bude dete!
Comments
Post a Comment