🍁 Blogtobar #29: Tradicionalna hrana Rumunije

 Kako se približavamo Halloween-u, većina pomisli na Drakulu, zamak, Transilvaniju, Rumuniju. U toj većini sam i ja, pa nekako sama po sebi se nametnula Rumunija da dođe na red i predstavi koje to sve specijalitete nudi i šta sve možete probati ukoliko posetite ovu zemlju. Tradicionalna kuhinja Rumunije, spaja ukuse srpske, nemačke, turske i mađarske kuhinje.

Mici - rolnice od mlevenog mesa na žaru i u prevodu znači "Male". Spremaju se na roštilju i prave od mlevenog svinjskog i goveđeg mesa, pomešano sa belim lukom i začinima. Što bi mi u prevodu rekli, Mici je u stvari kao ćevap. Da, deluje kao ćevap, ali nije, ima svoj specifičan ukus i oblik je malo drugačiji. Ono što se preporučuje, jeste da Mici kupite kod street food prodavaca, jer u restoranu nema taj šmek. Kad smo kod ćevapa, ono što je tradicionalna hrana Rumunije, jesu Jumari. Ako se pitate šta je to, pa to su čvarci.

Photo: @rolandia.eu

Sarmale - da li je potrebno objašnjavati šta je to? Pa ne, opet dolazimo do onog što je karakteristično i kod nas. Osim tradicionalne sarme kao i kod nas, sarmale u Rumuniji se prave i od lista vinove loze. Ukoliko u meniju restorana vidite naziv Sărmăluțe znajte da su to upravo ove sarmice i kombinuju se sa pavlakom i vrućom mamaligom. Nemojte misliti da je to neki famozni preliv ili dodatak, mamaliga je u stvari palenta i da, u Rumuniji se služi uz sarmu.

Photo: @mygorgeousrecipes

Za kraj, moramo naravno spomenuti i nešto slatko. Nema Božića i Uskrsa bez tradicionalnog slatkog hleba Kozonac. Pravljenje ovog hleba je dug proces, ali se isplati čekati. Slatko testo je punjeno makom, orasima ili suvim grožđem. Ako malo bolje pogledamo, Kozonac je u stvari poput štrudle po nadevima, ali drugačijeg je oblika. Od dezerta, popularni su i Papanasi poreklom sa severa zemlje. To je mešavina svežeg sira i griza u obliku krofni koja se prvo prži, a zatim prelije pavlakom i džemom.

Photo: @romania-insider.com

Photo: @boutiqueromania.com

Iskrena da budem, u Rumuniji sam bila tri puta i nijednom nisam mogla da probam njihova tradicionalna jela. Iako sve liči na našu hranu, uživo sve je drugačije, previše je svinjskog mesa na sve strane, pomešano sa goveđim i ovčijim. Čak su i dosta jači mirisi u odnosu na našu kuhinju, tako da me je ta tamna boja mesa i svega odbijala. Ipak sam se zadržala na pizzi i girosima, što je provereno. Inače, ukoliko ste u Temišvaru, a niste spremni, kao ni ja, da jedete toliko mesa, odličan giros se pravi u centru, ne znam ime lokala, ali ne može se promašiti.